Гвоздени сулфат, такође познат као црна стипса, треба да буде запечаћен и ускладиштен како би се спречила влага. Ако постане влажно, постепено ће оксидирати и постати тровалентно гвожђе које биљке не апсорбују лако, а његова ефикасност ће бити знатно смањена. Неки пријатељи често праве много раствора стипсе одједном за дуготрајну и вишекратну употребу како би уштедели енергију, што је веома ненаучно. Због дуготрајне оксидације црне стипсе у води, она постепено оксидира у тровалентно гвожђе које се не апсорбује лако.
Количина апликације не би требало да буде превелика и учесталост не би требало да буде пречеста. Према дугогодишњем искуству, препоручује се додавање жељезног сулфата у земљу саксије у количини од 5 до 7 грама по саксији, а наводњавање или прскање у количини од 0.2% до 0.5% . Ако је доза превелика и учесталост прихрањивања сувише честа, то може изазвати тровање биљака, узрокујући да корење постане сиво и црно и пропада, а такође утиче на апсорпцију других хранљивих материја због свог антагонистичког дејства.
За производњу треба користити одговарајућу воду. Жељезни сулфат може лако постати оксидни депозит тровалентног гвожђа у кречњачкој алкалној води, што отежава коришћење биљака. Најбољи избор је кишна, снежна вода или хладна кувана вода. Ако се користи алкална вода као последње средство, на сваких 10 литара воде треба додати 1 до 2 грама калијум дихидроген фосфата да би се добила благо кисела „побољшана вода“. Добар ефекат има и додавање 3% сирћета у алкалну воду.
Додавање жељезног сулфата у алкално земљиште захтева примену одговарајућег калијумовог ђубрива (али не и биљног пепела), пошто је калијум користан за кретање гвожђа у биљкама и може побољшати ефикасност гвожђа. Применом раствора гвожђе сулфата на хидропонско цвеће и дрвеће треба избегавати излагање сунчевој светлости. Сунчева светлост која сија на растворе хранљивих материја који садрже гвожђе може изазвати таложење гвожђа у раствору, смањујући његову ефикасност. Због тога је препоручљиво покрити посуду црном крпом (или папиром) или је преместити у затворено на тамно место.
Мешовита примена гвожђе сулфата и разложеног раствора органског ђубрива има веома добар ефекат, јер производ диференцијације органске материје има хелирајући ефекат на гвожђе и може побољшати растворљивост гвожђа. Није препоручљиво користити амонијачно азотно ђубриво и елементе који имају антагонистички ефекат са гвожђем заједно. Амонијачни азот (као што је амонијум сулфат, амонијум карбонат, амонијум фосфат и уреа) може оштетити органску материју и комплексе гвожђа у земљишту и оксидирати двовалентно гвожђе у тровалентно гвожђе које се не апсорбује лако. Калцијум, магнезијум, манган, бакар и други елементи имају антагонистичке ефекте на гвожђе и могу смањити његову ефикасност. Због тога дозу ових елемената треба строго ограничити, а ђубрива која садрже ове елементе најбоље је не примењивати заједно када се примењује гвожђе сулфат.
Због различите киселости и алкалности сваке посуде земље, и различитих захтева за киселошћу и алкалношћу за сваки цвет, доза не може бити конзистентна. Најисправнији метод је да користите тест траке и друге материјале за испитивање киселинске базе, упоредите кисело-базну преференцију цвећа и израчунате тачну количину насумичним прорачунима. Метода домаћинства је заснована на искуству. Уопштено говорећи, лишће постаје жуто и губи зелено. Када се уклоне други елементи, може се сматрати да је алкалност повећана. Гледајући на тло у лонцу, кисело земљиште се разликује од алкалног земљишта. Визуелно процените киселост и алкалност и додајте гвожђе сулфат у уобичајеној дози. Једноставно позелените листове или осетите да тло више није алкално и да нема потребе да додајете још неколико недеља.
