Иако историја флуоресцентних средстава за избељивање у Кини није дуга, они су широко развијени у својој тренутној употреби. Без обзира која индустрија треба да користи флуоресцентна средства за избељивање, флуоресцентна средства за избељивање могу се поделити на жуто светло и плаво светло. Затим ћу вас научити методама коришћења флуоресцентних средстава за избељивање.
Обично постоје две употребе плавих флуоресцентних средстава за избељивање у пластици: сува метода и мокра метода.
Суво бељење се односи на додавање одређене количине сувог праха за избељивање директно на формиране пластичне основне честице. Прво се темељно помеша са пластичним основним честицама, а када екструдер достигне температуру топљења пластике, смеша се стисне у шраф да се истопи, тако да се флуоресцентно средство за избељивање равномерно распрши у топи, а затим се врши гранулација. . Ова метода сувог бељења се углавном користи за бризгање термопластичних смола као што су тврди поливинилхлорид, полиетилен и полипропилен, а операција је релативно погодна. Недостатак је загађење дисперзије прашине.
Мокро избељивање плавих флуоресцентних средстава за избељивање је додавање средства за избељивање адитивима који се користе у преради пластике и додавањем у серијама у облику дисперзија адитива. На пример, у обради меког ПВЦ-а, флуоресцентна средства за избељивање могу се мешати у 10% раствор пластификатора диоктил фталата и додати у серијама. Предност ове методе влажног бељења је што смањује загађење прашином, али недостатак је што често повећава вискозитет формираног производа, па је погодан само за бељење меког ПВЦ-а.
